Т О М А Ш Е В А Ц

   
   
Прошлост                

У Панонској низији, кроз коју се пробија река Тамиш, три километра источно од раскрснице железничких пруга Панчево-Зрењанин-Нови Сад, налази се Томашевац, најстарије село у Јужном Банату. На маленој узвишици леве обале Тамиша беласају се лепе сеоске кућице, поређане једна поред друге, дуж унакрсних улица. Изнад њих се видно истиче православна црква, чији високи торањ заштитнички надвисује село.

 Са својих 670 домаћинстава и укупно 1840 становника, Томашевац припада општини Зрењанин. Од Зрењанина је удаљен 25 км, а од Панчева 45 км. Житељи Томашевца се, углавном, баве пољопривредом.

            Постоји неколико теорија о настанку имена- Томашевац, али је највероватније да је село добило име по реци Тамиш.

            Потврђено је да је Томашевац најстарије место у Јужном Банату, али се не зна тачно када је село настало. Познато је да су Словени населили ове крајеве још у 6. веку н. е. Међутим, гробнице откривене 1958-62. године, на тлу око «Бабићеве циглане», на њиви «Крушка», доказују да су то остаци људи из средњег неолитског доба. Познато је, по писаним документима, да је Томашевац постојао у 16. веку. Забележено је у историјским списима да је 1554. године насеље Томашевци у нахији Чаково, у Темишварском санџаку, имало 18 домова.

На мапи генерала Мерсија из 1717. године означен је као место са 20 домова. У то доба Банат је био под Турцима, а пре њих су томашевачким тлом ходали припадници многих освајачких племена: Готи, Хуни, Гепиди, Авари... Место где се данас село налази уступљено је 1760. године од стране осечке коморе, за насељавање спрских граничара иѕ околине реке Тисе и Мориша. Од тада се почео нагло ширити. Када је насељавање иѕвршено, Томашевац је 1767. године, припао немачко-банатској граници и постао седиште граничарске чете 12. немачко-банатског пука. Под именом Лудош, Маријево и Чоке постојала су три насеља која су се, проширивањем, спојила у једно-данашњи Томашевац.

 Арапски географ Идризи је забележио 1153. године да је место добило име по реци Тамиш. Околина је била препуна баруштина и ритова са трском и шеваром. Првобитно занимање људи било је сточарство, а од 17. века н. е. и земљорадња. Живело се у земуницама које су се налазиле на узвишењима,  или у колибама од плетара, буса, трске и сламе.

Иначе, цела околина Томашевца била је, кроз историју, поприште разних војних операција. За време борбе Турака и Евгенија Савојског, аустријског војсковође, у чијим су се редовима борили и Срби, 1789. године, мост на Тамишу, под Томашевачким брдом, бранио је капетан Ђорђе Радививојевић са 300 војника. Њихов задатак је био да бране тај положај од Турака и осигуравају прелаз војсци која је требала да пређе Тамиш и несметано оде у Срем и Јужну Бачку, после борби око Лудоша, на одмор и зимовање. Међутим, у ноћи између 17. и 18. октобра 1789. године, Турци су их изненада напали, поклали и у знак одмазде за све поразе на овом месту, наболи главе на колац. На месту трагичног догађаја и данас се налази Споменик, чији натпис на латинском и словенском једва одолева зубу времена.

            Када је Банат ослобођен од Турака, Томашевац је почео нагло да напредује. Постао је велико село, што потврђује и уговор из 1776. године о подизању црквеног торња. По висини торња види се да је намењен цркви великих димензија и селу које је напредовало. Црква је подигнута 1773. године. Те исте године подигнута је и прва српска школа.

                   Томашевац је био важна спона за путеве према Панчеву и Вршцу и због тога је у мађарској буни 1848. године одиграо важну улогу и био поприште боја између Срба и Мађара. Кнез Александар Карађорђевић је послао војводу Стевана Книћанина који је освојио Томашевац и заузео положаје на узвишици изнад њега. Нападани су два пута и оба пута победили савладавши прво војску мађарског домобранског пуковника Фетера у новембру и војску мађарског генерала Киш Ернеа у децембру. Мађари су се повукли, а Срби отишли у правцу Јарковца, оставивши у селу свега 100 војника. Генерал Киш се, после још једног пораза код Јарковца вратио у Томашевац и савладао малобројне српске војнике. Наредне ноћи мађарски војници су се окупили у центру села, а кроз прозор школе један учитељ је пуцао у генерала Киша, али га није убио. У знак освете, генерал је наредио да се село опљачка и упали.

  Теорије о настанку имена Томашевац

·        по аустријском часнику Томашевићу који је спровео поделу земље верним граничарима;

·        по реци Тамишу који тече непосредно поред села;

·        по грофу које је наводно живео у селу и поседовао велико имање, а звао се Тамош;

·        по једном угледном Томи које је наводно живео у селу, а надимак му је био Шевац.

Томашевац данас

         У панонској низији кроз коју се пробија река Тамиш, три километара источно од раскрснице железничких  пруга Панчево-Зрењанин-Нови Сад налази се Томашевац, најстарије село у Јужном Банату.На маленој узвишици  леве обале Тамиша беласају се лепе сеоске куђице порежане једна поред друге дуж унакрсних улица.

        Са својих 670 домађинстава и укупно 1840 становника, Томашевац припада општини Зрењанин. Од Зрењанина је удаљен 25 км а од Панчева 45 км.Житељи Томашевца се углавном баве пољопривредом.

 

 ОШ"МЛАДОСТ" @ Томашевац 2005. , сва права задржана