Насиље,чему све то?

             Бог је створио Сунце, савршено и сјајно, море, бескрајно плаветнило, ваздух, земљу. Све је створио тако савршено, а улогу слабог бића, бића лако поводљивог и склоном конфликтима, доделио је човеку.
            Насиље, као најгори вид људске слабости, појављује се на сваком кораку. У човековој природи је то да успе да и од најситније варнице направи пожар који може да уништи и најлепша пријатељства, чак и читава детињства. Људи се убијају и туку из злобе, зависти или пак,без икаквог смисла, само из жеље да докажу да су физички супериорнији од других. Тада се треба запитати: "Ко тиме било шта добија?", или "Каква је корист од тога?" Најчешће у тучама учествују особе које су психички слабе и боје се да признају да је неко бољи од њих у другим стварима. И, како било који проблем можемо решити тиме што ћемо неког истући? Не, то никако није решење.
            Са друге стране, како треба да се понашају они који насиље трпе? Да ли треба да на ватру узвраћају ватром или да се поводе пословицом "Ко тебе каменом, ти њега хлебом". Сматрам да ниједно од ова два начина не може довести до решења. Ако се будемо борили насиљем против насиља, оно ће се само повећати,а то никако не желимо. Са друге стране, ако будемо попуштали онима који насиље чине, тиме  ћемо им само олакшати посао. Решење проблема могло би да буде обраћање неком за помоћ. У школи - наставнику или психологу, а код куће родитељима. Они ће разумети наш проблем и помоћи ће нам да то решимо на најбољи могући начин.
            Нажалост, насиље расте свугде у свету, ратови се воде непрекидно,и наспрам ових ужаса светских размера, наши локални проблеми изгледају сасвим безначајно. Зашто у свим земљама Ира и Арес воде главну реч?! Човеков живот је драгоцен  и не вреди дати га у рату. За ове проблеме мој скромни,дечји ум не може наћи решење.
            Јасно је једино да свет овакав какав је, запаљен у боју, не може бити нормално место за живот. Афродита је заспала,а једино што ми можемо да урадимо јесте да седимо и чекамо да се деси чудо и љубав завлада светом.

Бранислав Урошевић, 7. разред

  Ја имам право 

Ја имам право:

да тражим све што ми се може дати,

да знам све што се може знати,

да осмехом дочекујем сваки нови дан,

да сам друштво ономе ко је увек сам,

да не сазнам шта је бол и туга,

да упознам добре људе,

да нађем доброг друга,

да сањам, волим, тражим и праштам,

да додирнем далеке  звезде и да у својој соби седим и маштам.

Ја имам право:

да будем вољена и да ме Бог чува,

да сам увек срећна и да будем здрава,

на све што је лепо

знам да имам права.

 Тамара Новаков, 7. разред

Може то и другачије

 Бог је човеку дао ум да мисли. Човек је тај који треба заустави насиље. Ни држава ни закони не помажу ако код човека не постоји свест и воља да нешто промени.
                                                                                                                               Данијела Фијат, 7. разред

Толеранција-наш избор

-  Шта је то толеранција? Кад неко каже неком нешто лепо? Кад неко упути неком осмех? Када се пријатељи поштују и воле? То јесте тешко, захтева много живаца и трпљења, али вреди много стрпљења!

-  Шта би било са људима и читавим човечанством да у сваком човеку не постоји ни зрнце толеранције? Људи би се на улици свађали  због начина хода, говора, облачења, а сукобе интереса да и не помињем. Сташна је и сама помисао на планету без толеранције.

-   Значи - толеранција јесте присутна,али не у доваољној количини. Да толеранције има довољно, свађе, туча и убиства не би било. Сваком би то годило, али - шта са онима који су, па нашем мишљењу-лоши? И, ко је у ствари, лош? Које људе треба поправљати?

-     БИЛО БИ ДОБРО КАД БИ СВИ ЉУДИ РАЗМИШЉАЛИ НА ИСТИ НЕЧИН: БЕЗ НАСИЉА, БЕЗ МРЖЊЕ И НЕСРЕЋЕ И СВИ БИ БИЛИ СРЕЋНИ.НЕ ЗНАМ ДА ЛИ ЈЕ ПОТПУНА СРЕЋА МОГУЋА, АЛИ КОРАК ИЛИ ДВА КА ЊОЈ ЉУДИ МОГУ НАПРАВИТИ И КАДА СТЕКНУ КОНДИЦИЈУ, СТИЋИ ЋЕ И ДО ЦИЉА!

 Милена Ракић, 7. разред

<< почетак

            И ученици четвртог разреда су размишљали на тему: О обавезама слушам сваког дана, да ли су вам моја права знана?! За вас, изабрали смо неке њихове мисли. Послушајте их! 

Ја имам право да на миру ужинам и да ми нико не смета!
                                                                            Мирослав Ћосо

 Ја има право да прођем ходником, а да ме нико се саплете или гура и удара!
                                                                                                        Александар Ђорђев

 Поручујем свим људима који имају више новца, нека помогну сиромашној деци и људима!
                                                                                                                                   Кристина Лазаров

Желим да се у овој школи нико никада не туче!
                                                           Неша Богданов

Желим да се вода повуче и дође лето!
                                              Боба Станков

Поручујем свим људима да живе у слози и миру.
                                                        Јована Дошеновић

Ја имам права да једем сваки дан бурек!
                                           Дејан Апостолов

Имам право да волим и штитим животиње!
                                                         Саша Ковач

Свим мојим друговима поручујем да не туку млађу децу, јер ће кад-тад неко старији и њих истући!
                                                                                                                                                  Кристина Лазаров

Ја имам права да играм фудбал, а да ми нико не забрањује!
                                                                                  Никола Вијатов

Поручујем председнику Србије да помогне људима који су у поплављеним подручјима.
                                                                                                                                       Маја Ановић